Основа

Uncategorized / November 30, 2001 /

OsnovaArhitekturaОснова цркве је у облику триконхоса, сађете варијанте уписаног крста, са три травеја по дужини, куполом над средњим простором и истовремено грађеном припратом, првобитно са отвореним бочним пролазима. Апсиде су изнутра полукружне, споља петостране, са прислољеним колонетама на саставима страница. Уобичајена оријентација цркве у правцу запад-исток бележи незнатно одступање од свега 5 степени у односу на идеално усмерење. Основа Лазарице у темељу постављена је на коти 159м. Унутрашња дужина, од темена олтарске апсиде до западног зида припрате, износи 15,65м. Ш ирина наоса је 5,15-5,20м, а полупречници апсида крећу се од 1,61 до 1,65м. Унутрашња висина, до темена полукалоте главне куполе је 17,25м. Дебљина зидова креће се од 1-1,75м. Темељи су постављени на дубини од 0,60м.

Триконхос са сетом или развијеномваријантом уписаног крста једна је од битних особености моравске архитектуре. У време када су црквено-политичке и културне везе између Лазареве државе и Свете Горе биле снажне, атомско монаштво одиграло значајну улогу у измирењу византијске и српске цркве на пећким саборима 1374. и 1375. године, природно је помишљати да је усвајање или стварање триконхосне схеме основе моравске архитектуре последица утицаја светогорских монашких идеја на градитељство Лазареве Србије. Међутим, приликом размишљања о пореклу раних моравских триконхоса укључујући и Лазарицу, не сме се занемарити улога српске градитељске традиције. У том погледу издваја се група протоморавских триконхоса, непоуздано датираних, али вероватно саграђених до средине XИВ века, попут Богородичине цркве у Лешку, Св. Арханђела у Кучевишту или Рђавца (Убошца) код Косовске Каменице.

Вичнијем оку Лазарица се показује као помно изграђен архитектонски модел (пројекат). Сагледавања геометријских односа величина основе откривају да је полазиште геометријских размеравања квадратно поље солеје у које се пројектије кружница унутрашње стране тамбура. Страница квадрата солеје је полазна мера а, сачувана уз сам северни зид (односи мера који су остварени ут северни зид ближи су идеалном моделу). Обарањем дијагонала квадрата солеје и два правоугаоника централног травеја који се преклапају за вредност а, омогућено је постављање геометријске схеме основе са могућношћу кружница ради одређивања интервала између тачака или показивања сукцесије мера. Повлачењем дијагонала кроз мрежу правоугаоника добија се растер истостраних троуглова, што наводи на примену триангулатуре.

Овако успостављени односи постављају проблем модула и примене мерне јединице (свакако је реч о некој од стопа). Многа мерења ”’мањих структура” на Лазарици указала су да основна мерна јединица, стопа, и основни модул нису истоветни. Опсежна мерења опека (дим. 28,2 : 14,1 : 4,7 цм) и утврђивања измерених вредности, као и примена опека, доводе до закључка да је модул једнак дужини опеке и износи 28,2 цм. При томе, полазна геометријска величина а садржи 13 модула.

Размеравања основе, поред указивања на изузетан склад њених односа, потврдила су да је у заснивању Лазарице несумљиво био коришћен геометријски пропорционални модел.