ПРАВОСЛАВНА ВЕРА И ЖИВОТ

Uncategorized / May 17, 2006 /

casopis1Прва периодична публикација верске садржине у овом крају је часопис Жича : орган Удружења свештенства жичке епархије, за хришћанску поуку и потребе свештенства, која је први крушевачки часопис уопште. Појавио се 1889. године и изашло је 5 бројева и то прва два као двоброј, дакле 4 свеске. Престао је да излази у корист “Весника српске цркве”: органа Свештеничког удружења Србије, које је основано исте године и покренуло своје гласило.

У крушевачком крају је потом излазио верски лист Свето-романски весник: верско-морални лист манастира Св. Роман (код Ђуниса), с а благословом тадашњег Епископа нишког г. Доситеја, излазио је месечно, од новембра 1930. до октобра 1931.( угасио се са бројем 10). Уређивао га је јеромонах Иринеј Крстић.

Православна вера и живот, са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког Господина Иринеја покреће се октобра 1995. године. Лист су покренули свештеници: отац Љубиша Јовановић, отац Љубивоје Радовић, отац Драги Вешковац и отац Радиша Јовановић а издавач је свештенство града Крушевца. Од 1997. године лист издаје црква Лазарица.

На првој страни првог броја читамо речи опредељења Светога кнеза Лазара:

“Земаљско је за малена царство

а небеско увек и до века…”

као корен из кога лист почиње да расте а у Уводној речи уредништво образлаже побуде за покретање оваквог гласила и дефинише његов циљ:

“Млади а велики подвижник светогорски, који презре земаљско достојанство и господство, вођен љубављу и према Богу и према своме народу, би удостојен од самог Господа да се назове светим и Просветитељем. Име му бејаше Свети Сава.

Народ српски је тад био на великим искушењима, истрзан ратовима, без своје државе, непросвећен, ослабеле вере, склон паганском сујеверју. Све је то добро знао Свети Сава. Знао је да се из мрака незнања, немаштине и беде нико не подиже без претходне духовне обнове…

У сличном времену се и данас налазимо. Окружени и поражени тешком свакодневицом, када је љубав безмало замрла у нама, никако да сагледамо узроке кризе у коју смо, можда и мимо наше воље, запали. На сваком кораку смо засути морем безверја, незнање се уселило у нас, плаћамо данак устаљеној малограђанштини и лажним вредностима. Гатаре, врачаре, астролози и бројни секташи обмањују народ и одвлаче га од Цркве, а духовну беду прате и материјалне невоље. Све дубље падамо у понор безнадежности, не схватајући да се излаз налази такорећи на дохват руке, у спасоносном животу Цркве и у нама самима – у слободној вољи од Бога дарованој човеку.

Жеља нам је да у оквиру наших скромних могућности помогнемо да јасније сагледамо где су наши корени, шта је суштина човековог живота и које су његове праве вредности, каква је вера наша и наших предака, шта уопште значи православни хришћанин. Стицање сваког темељнијег знања почиње од основних ствари. Од таквих ствари и ми полазимо у нади да ћемо научити оно што не знамо, а оно што већ знамо – да ћемо обновити. И надамо се – прихватити својим животом. А Православље се управо тако и изражава: не само речима и философијом, већ пре свега и изнад свега – вером и животом.

Када научимо ко смо у ствари у шта се око нас дешава, када будемо у стању да макар мало више разликујемо шта је Божје а шта не, шта је добро а шта зло, пронаћи ћемо давно показан нам пут којим се преображава сваки појединац, и којим се једном давно препородио српски народ. Надајмо се да нисмо превише отврднули ушима да чујемо, срцем да осетимо и разумом да прихватимо. Није ли коначно време да послушамо глас вапијућег у пустињи: “Покајте се!”, да исправимо наше животе и да кренемо већ утабаном, али помало запуштеном стазом којом је ходио Свети Сава, на корист нашу и будућих поколења, а на радост Божју и деце његове.

Нека нас Благи Господ обаспе неизмерном милошћу својом, нека помогне да оно што не знамо научимо, оно што научимо делима својим и животом потврдимо, да покажемо да је вера наша и живот заправо – ПРАВОСЛАВНА ВЕРА И ЖИВОТ. ”

 

Претходно речено указује на објективно сагледавање горућег проблема времена у ком се живи и потреби активног сејања Христовог Јеванђеља, о свести да је крајње време да се укаже на прави Пут, Истину и Живот, и свако упути ка спасењу.

Прве бројеве уређују свештеници: отац Љубиша Јовановић одговара на актуелна питања, отац Љубивоје Радовић припрема светачник, отац Драги Вешковац поуке светих отаца а отац Радиша Јовановић ауторизованим текстовима упућује на суштину вере. Бележе се црквена догађања у Крушевачком намесништву, пише се о околним манастирима. У првим бројевима јављају се и протосинђел хаџи Никодим Ђураков, бивши професор и ректор Призренске богословије, до упокојења духовник манастира Свети Роман. О правовремености појаве листа овакве садржине сведочи и појављивање световних лица као сарадника: Милутин Југовић, Верослава Павловић, Љиљана Димитријевић, а укључује се и остало свештенство Крушевачког намесништва: о Бобан Миленковић, о Адам Стевановић, о Драгић Илић, ђакони, студенти теологије, ученици богословије.

Даљи резултати појављивања листа овакве садржине видни су у још активнијем укључивању мирјана и у његовом креирању. О Васкрсу 2001. године (број 58/59) уређивао је хаџи Братислав Николић, а од Видовдана исте године, одговорни уредник је отац Љубивоје Радовић, протојереј-ставрофор, старешина Лазарице, главни уредник Љубица Петковић, проф, библиотекар, а редакцију чине: отац Драги Вешковац, отац Раде Миловановић, отац Будимир Којић, Јелена Протић-Петронијевић, др Драгана Мраковић, Љиљана Ђаковић и Срђан Радивојевић.

Видовдана 2004. излази 90. број са формираним рубрикама: Разговор са Богом , молитва; Беседе светих отаца, великих духовника или свештеника, Посланице о Божићу и Васкрсу српског Патријарха и свих српских архијереја и митрополита; Богословске теме ; Свечарска житија ; Наши посленици на Њиви Господњој, разговори; Српски јубилеје ( 8 векова Хиландара, ове године 2 века устанка, век Споменика косовским јунацима); Духовне поуке ; Помесне цркве ; Свети лекари ; Записи с путовања ; Духовна поезија ; Приче из живота о сусретању са Господом; Из црквене библиотеке , која је у међувремену формирана; документа Из црквене архиве ; одговори на питања читалаца ; Летопис Лазарице и верска догађања у граду; краће вести Из православног света . О Светом Сави штампа се тематски број.