Свестан да је његова

Uncategorized / August 18, 2002 /

LazarevGrad4Свестан да је његова држава непосредно угрожена од Турака, кнез Лазар је одлучио да свој двор изгради на северу, далеко од главних праваца могућног надирања турске војске. Изабрао је Крушевац, који је својим географским и стратегијским положајем највише одговарао његовим потребама.

Ако није пре, сигурно је да је кнез Лазар одмах после смрти цара Уроша почео са припремама да изнад насеља Крушевац на вишој тераси према Западној Морави сагради утврђени град. Податке о томе забележили су Константин Филозоф, биограф деспота Стефана, најстаријег сина кнеза Лазара, и Јаков Лукари, историчар. Јаков изричито каже да је Крушевац ( мисли на средњовековни утврђени град) подигао Лазар, “кнез од Србије и Јастрепца”. Константин тврди исто. Ни Јакова ни Константина не треба схватити буквално. Кнез Лазар је сазидао град, али је насеље постојало и пре тога. Нема никаквих података о врсти и величини насеља. Не зна се ни на чијој је “баштини” било, што наводи на закључак да је припадало владаочевим поседима.

На ушћу Расине у Западну Мораву, непуних 14 километара удаљено од Јужне Мораве изнад које је код Сталаћа, недалеко од ђунијског теснаца, обалама обе Мораве господарило јако утврђење са дебелим платном каменог зида и одбрамбеним кулама на њему, у подножје беспутног Јастребца, који се с југа могао заобићи само кроз клисуру између њега и Копаоника, насеље је својим географским и стратегијским положајем омогућавало кнезу Лазару остварење његових планова.

Изградњи утврђеног града приступило се ужурбано. У ту сврху кнез Лазар је из Новог Брда довео у Крушевац своје најбоље градитеље и мобилисао околне себре. Изградња крушевачког града није могла, односно морала трајати дуже од две године. На овај закључак наводи и ужурбана припрема кнеза Лазара за одбрану државе, а и за обрачун са Николом Алтомановићем, моћним и осионим велможом, који је био стална претња опстанку државе кнеза Лазара. Мало је вероватно да би у оваквим приликама кнез Лазар одуговлачио са изградњом своје престонице. Ако је тако, онда је крушевачки град саграђен 1373. године, што никако не значи да и после тога није дограђиван.

– ( врх стране ) –

На основу очуваних рушевина и делимичне реконструкције, тешко је закључити како је град изгледао у доба кнеза Лазара. Али, кад се има у виду да су сви средњовековни градови слично грађени, могућно је добити приближно верну слику средњовековног града.

Једном ивицом пространог поља на десној обали Западне Мораве, подложног плављењу реке и зато веома мочварном, пружају се на нешто више од 3 км од реке две терасе, нижа богата изворском водом и виша која је између питомог брега и леве обале Расине прелазила у прекрасну долину испод огранака Јастрепца.

Платном зида у облику шестоугаоника ограђен је простор од око 5 хектара. Зидало се на средњовековни начин изградње утврђених градова. Споља и изнутра дебелог зида узиђиван је тесан и брижљиво обрађених ивица крупан камен, а у средини је на дебели слој малтера, вероватно у “врућ креч” ређано необрађено ситније камење (“трпанац”), које је, да би се што чвршће држало, повезивано и хоризонтално постављеним дрвеним облицима (“сантрачи”). Спољне стране зида грађене су наизменичним слојевима млечно белог и тамно мрког камена, те је зидно платно побуђивало веома пријатну слику шареног ћилима.

Осим главне куле (донжон) крај велике градске капије, на растојању од по двадесетак метара уграђене су у градски зид мале четвртасте куле са странама основица од око по 4 метра. Мале куле су надвисивале платно за око 2 метра и на врховима су имале усечене зупце (“стрелнице”). У њих се дрвеним степеницама улазило из града, а можда, ради обједињавања одбране, и преко горње површине платна зида. Зид између малих кула свакако није био виши од 4 метра. Ширина зида била је нешто већа од 2 метра.

– ( врх стране ) –

Главна кула је веома масивно грађена. Зидови у приземљу су скоро метар широки. Подигнута на дубоко укопаним темељима, главна кула се благо сужавала према тераси на врху са које се пружао поглед на неколико километара унаоколо. Саграђена на три спрата (приземље, ложница, ризница, чардак) кула је омогућавала браниоцима града да се успешно и дуго боре са нападачима.

Главни улаз у град био је с десене стране донжона, између њеног побочног зида који је у благом луку водио у приземље куле до степеништа за улазак на први спрат, и улаза у зидом заштићен простор града. Непосредно на први спрат донжона могло се ући и споља, на мала врата до којих није било степеништа. Највероватније је да су ова врата само изузетно употребљавана и да се до њих долазило преко моста покретним дрвеним степеницама. Међуспратна конструкција била је дрвена. На терасу куле излазило се степеницама, највероватније дрвеним и постављеним унутар куле уз леву бочну ивицу.

Просторије у главној кули биле су тесне, влажне и веома мрачне. Само је чардак имао веће отворе на зиду, сличне прозорима. Остали спратови имали су веома уске отворе намењене војницима за осматрање и борбу.

У донжону је за време мира становала само посада. У ратно доба главна кула је требало да служи за склониште владаочеве породице. Потпуна сигурност од изненадног продора непријатеља у град могла се само у њој наћи.

Капија на главном, вероватни и једином улазу морала је бити од дебелих балвана обложених гвозденим плочама. Гвожђем је ојачано дрво и отклоњена опасност од спаљивања капије. Није искључено да је капија на главном улазу била заштићена дубоким и широким ровом пуним воде преко које је пребациван покретни дрвени мост. Капија је штићена и посебним кулама на побочним зидовима.