Category Posts : Uncategorized

Православна вера и живот – Катихизис са малог екрана

Uncategorized / July 31, 2007

Однос државе према Цркви после Другог светског рата условио је да српски народ постане индиферентан према Цркви и вери. И они који су себе сматрали православцима сводили су веру на слављење крсне славе и поштовање обичаја. Сујеверје и празноверје су цветали. Како су настале неповољне друштвено-економске прилике и ратни сукоби између република Југославије нарасла је потреба народа да потражи смисао онога што се догађа мимо материјалистичке равни. Попустила је и сама држава а промене су настале код ретких појединаца, па потом и све шире. Управо од појединаца и почиње темељит пастирски рад у Лазарици и то доласком свештеника оца Љубивоја Радовића и оца Драгог Вешковца. Од световних лица побуде на …..

Read Article

Свечана академија

Uncategorized / July 5, 2007

На Савин-дан, 27. фебруара организована је у Крушевачком позоришту Свечана академија. Поред предавања „Место Саве Немањића у историји српског народа“, мушки камерни хор „Станислав Бинички“ певао је родољубиве и духовне песме, рецитатори читали текстове Савиних дела и песме о слободарској прошлости српског народа. Фестивал духовне музике Пред црквом Лазарицом, у оквиру 26. свечаности лепоте, фестивал је отворила глумица Крушевачког позоришта Љиљана Токовић Јефимијином „Похвалом кнезу Лазару“. Хор Радио-телевизије Београд започео је концерт „Опелом“ Стевана Мокрањца, а „Литургија“ је изведена у цркви. Следеће вечери наступио је ансамбл „Музика антика“ из Београда. Први део концерта у цркви Лазарици („Нека је благословен хиландарски пој“) био је посвећен кнезу Лазару и свим српским великомученицима. …..

Read Article

ОТАЦ ЉУБИВОЈЕ РАДОВИЋ, протојереј – ставрофор

Uncategorized / July 3, 2006

Отац Љубивоје Радовић рођен је 21.јула 1951. године у селу Лопаш, општина Трстеник, где је завршио основну школу.Богословију је завршио уПризрену 1970. године, за ђакона рукоположен на Ђурђевдан 1972. године у манастиру Враћевшница, а у чин јереја, следећег дана у манастиру Жича и постављен за пароха у цркви Покрова Пресвете Богородице у Лукама. Године 1978. постављен је за пароха цркве Цар Константин и царица Јелена у Ивањици, а од 1982. године врши службу у цркви посвећеној Рождеству Господа Исуса Христа у Пироту. За пароха при Лазарици постављен је 1990. године, а за старешину храма 1996. године. Дужност старешине храма обављао је до 2007. године. У чин протојереја рукоположен је 1998. …..

Read Article

ПРАВОСЛАВНА ВЕРА И ЖИВОТ

Uncategorized / May 17, 2006

Прва периодична публикација верске садржине у овом крају је часопис Жича : орган Удружења свештенства жичке епархије, за хришћанску поуку и потребе свештенства, која је први крушевачки часопис уопште. Појавио се 1889. године и изашло је 5 бројева и то прва два као двоброј, дакле 4 свеске. Престао је да излази у корист “Весника српске цркве”: органа Свештеничког удружења Србије, које је основано исте године и покренуло своје гласило. У крушевачком крају је потом излазио верски лист Свето-романски весник: верско-морални лист манастира Св. Роман (код Ђуниса), с а благословом тадашњег Епископа нишког г. Доситеја, излазио је месечно, од новембра 1930. до октобра 1931.( угасио се са бројем 10). Уређивао га …..

Read Article

Следеће, 1858

Uncategorized / April 25, 2006

Следеће, 1858, године, монументалност чистих облика куле-звоника над припратом драстично је нарушена назиђивањем торња са сатом, постављеним на јужној, западној и северној страни. Постоји податак да је спрат са сатом назидао инжењер округа крушевачког М.Матијашић. ”’Бела црква” је тада цела прекривена лимом, а над торњем и главном куполом, на четвоространим, односно осмостраним барокним полукалотама, постављене су витке лантерне. Обавештења о обнови налазимо код митрополита Михаила. О овој обнови пишу и М.Ђ.Милићевић и Ф.Каниц, који подвлачи да је звоник над припратом ”унакажен неодговарајућим покровом и доградњом.’ На Каницовом архитектонском снимку западне фасаде из 1860. године и цртежу из исте године види се лунета над западним улазом, а нема моравске пластике на …..

Read Article

Непосредно после

Uncategorized / June 6, 2005

Непосредно после рестаурације Пере Поповића, кроз Крушевац је прошао млади архитекта Бранко Таназевић, пронашао је и узео два фреско-фрегмента са ликовима кнеза Лазара и цара Уроша и касније, посредством проф. Ђурђа Бошковића, поклонио их београдском Народном музеју где се и данас налазе. Оба фрагмента истицана су као карактеристична за зографску дружину Андреја Андрејевића, која је деловала у првој половини XVIII века. Како је после Поповићеве рестаурације Лазарица коначно остала голих зидова, све касније забелешке о њеним фрескама сводиле су се, углавном, на закључивање о непостојању живописа. При свему томе подразумевало се да је постојао стари живопис из времена кнеза Лазара, који је неповратно изгубљен. Приликом систематских археолошких истраживања Крушевачког града, …..

Read Article

Мошти Светог Кнеза Лазара у Крушевцу

Uncategorized / March 12, 2005

У оквиру прославе шест векова од Косовског боја, дана 13. јула 1989. године донесене су Лазареве мошти у његов престони град Крушевац. Уз звоњење звона цркве Лазарице и у пратњи: свештенства крушевачког и ражањског намесништва, свештеника из Ниша, Крагујевца, Краљеба и многих других градова; монахиња и монаха манастира: Жича, Љубостиња, Свети Роман, Наупаре, Велуће и Мрзеница и око 30000 грађана града Крушевца и околине (међу којима су били преживели солунски ратници), предвођени Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Иринејом, пренете су Лазареве мошти на позорницу са источне стране његове дворске цркве и одржан молебан – посвећен страдању српског народа на Косову. Свечаност је настављена културно-уметничким програмом у коме су учествовали мушки …..

Read Article

Свестан да је његова

Uncategorized / August 18, 2002

Свестан да је његова држава непосредно угрожена од Турака, кнез Лазар је одлучио да свој двор изгради на северу, далеко од главних праваца могућног надирања турске војске. Изабрао је Крушевац, који је својим географским и стратегијским положајем највише одговарао његовим потребама. Ако није пре, сигурно је да је кнез Лазар одмах после смрти цара Уроша почео са припремама да изнад насеља Крушевац на вишој тераси према Западној Морави сагради утврђени град. Податке о томе забележили су Константин Филозоф, биограф деспота Стефана, најстаријег сина кнеза Лазара, и Јаков Лукари, историчар. Јаков изричито каже да је Крушевац ( мисли на средњовековни утврђени град) подигао Лазар, “кнез од Србије и Јастрепца”. Константин тврди …..

Read Article

Светом Сави у част

Uncategorized / May 4, 2002

У присуству Епископа нишког Господина Иринеја и великог броја Крушевљана одржана је академија Светом Сави у сали биоскопа Крушевац. Организатор је био Фонд за културу општине Крушевац. Уводно предавање одржао је академик Владета Вуковић, професор на Универзитету у Приштини. У музичком делу програма учествовао је хор Жичке епархије „Свети Сава“. Долазак новог пароха Оца Драгог Вешковца дана 24. јуна 1991. године дужност пароха у цркви Лазарици примио је отац Драги Вешковац, јереј. Обележавање Видовдана После одслуженог парастоса свим настрадалим родољубима у прошлом светском рату – служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Иринеј, са хором Нишке епархије на Слободишту, прослава је настављена у Лазарици. Свету архијерејску литургију пред црквом лазарицом …..

Read Article

Основа

Uncategorized / November 30, 2001

Основа цркве је у облику триконхоса, сађете варијанте уписаног крста, са три травеја по дужини, куполом над средњим простором и истовремено грађеном припратом, првобитно са отвореним бочним пролазима. Апсиде су изнутра полукружне, споља петостране, са прислољеним колонетама на саставима страница. Уобичајена оријентација цркве у правцу запад-исток бележи незнатно одступање од свега 5 степени у односу на идеално усмерење. Основа Лазарице у темељу постављена је на коти 159м. Унутрашња дужина, од темена олтарске апсиде до западног зида припрате, износи 15,65м. Ш ирина наоса је 5,15-5,20м, а полупречници апсида крећу се од 1,61 до 1,65м. Унутрашња висина, до темена полукалоте главне куполе је 17,25м. Дебљина зидова креће се од 1-1,75м. Темељи су …..

Read Article